Kasno sinoć kada sam napokon ulovila malo vremena za razbibrigu, otvorila sam Facebook te su me preplavili statusi u povodu svjetskog dana djevojčica. Jedan od njih "upao mi je u oko" po broju komentara kojim je rezultirao i natjerao me, iako nisam roditelj, da se zapitam - odgajamo li isto svoju mušku i žensku djecu.
Prije nego i sami pokušate odgovoriti na to pitanje, pročitajte objavu o kojoj vam pišem.
"Odrasla sam u obitelji izrazito jakih i samostalnih žena. Od prabake koja je sama sa šestero djece preživjela oba svjetska rata, bake koja je napravila skandal u familiji napustivši dedu nakon samo dvije godine braka i sama odgojila moju mamu, te moje mame koja je od kad znam za sebe inzistirala na vještini izražavanja ("Ne zanimaju me ti tvoji slengovi i poštapalice! Izvoli mi ispričaj što je bilo u školi suvislim i proširenim rečenicama koje imaju glavu i rep! Nauči se govoriti! Ako ti fali riječi, čitaj pobogu! Možeš se napirlitati k'o grofica Marica, ako ćeš govoriti k'o piljarica, slabe ti vajde od svega toga...). Te tri žene živjele su potpuno različite živote, u potpuno različitim vremenima i društvenim okolnostima, ali su mi sve tri govorile isto.
1. Najprije moraš biti pametna, a tek onda lepa. Ak' nemaš dost nofcih i za knjigu i za frizera, kupi knjigu! Iz nje buš se navčila kak' da si priuštiš frizera svaki dan. Ali frizuru moraš imati, kakvu-takvu...
2. Ti si najprije žena, a tek onda majka, supruga, kolegica, kaj got već... Ak' hoćeš imati dete, imaj ga! To je nekaj najlepše na svetu! Ali ga rodi zato kaj to hoćeš, ne zato kaj moraš. Kaj se mene tiče, možeš biti i dimnjačar ak' te to veseli i ak' od toga možeš dobro živeti. Najvažnije ti je da možeš sama zbrinuti sebe i svoje dete, a'k buš ga imala. Muž, više-manje, dobro dođe, ali nije neophodan. Ja bum ti nunala pet fačukih ak' treba dok ti delaš, tu si si bez brige... Al daj ipak pripazi malo...
3. Sretnu djecu rađaju sretne majke! Ak' si si ti dobra sa samom sobom, ak' si si stvari posložila tak' da da ti dete dođe kao nagrada, a ne kao teret, onda bu i to dete sretno. Jer je nagrada. Deca ti to osećaju, pizde male! Odgoji ga kak svog saveznika, a ne kak uteg koji te vuče natrag. Ti si uzor svom detetu. A nećeš valjda da mu uzor bude grintava i živčana mater koja ne čita neg kuharice i izlazi samo kad treba bacit smeće u kontejner?! Sačuvaj me bože onih 'profesionalnih majki' koje po cele dane vise nad tim svojim detetom i ne daju mu da dušom dahne! Profesionalne majke obično odgoje profesionalne debile, pazi kaj ti velim...
4. Moraš sve znati i moći sama. Nema muških i ženskih poslova! Ne buš valjda ovisna o nekakvom mužu??? Kaj tebi stvarno treba da ga čekaš u mraku dok se on dovleče od pitaj boga kud da ti promeni žarulju u hodniku? I to tek ak ga lepo zamoliš? Budi bog s tobom! Lepo se popni na lojtru i sama si ju promeni! Nema razlike između odštopavanja lavaboa i lakiranja noktiju! Istina bog, lepo je kad ti to neko drugi napravi, ali ne buš robovala nekome samo zato kaj nemreš sama. Možeš sve! Kaj got ti padne na pamet. Zapamti si to!"
I? Ovako nešto, složile su se mnoge žene, u muškom je svijetu tako normalan savjet, no kada se primijeni na nježniji spol zvuči tako, hmmm, pa recimo sebično. No, je li? Ili ipak postoje neke razlike? Zar ne bi trebalo biti normalno da za svu svoju djecu bez obzira na spol želimo da budu samostalna, sretna i pametna. Kako vi to činite?
U konačnici, najvažnije je da odgojimo naše kćeri, unuke i nećakinje u jake, pametne i samostalne žene, one koje misle svojom glavom, koje su sposobne i koje će jednog dana odgajati svoju djecu u iste takve ljude. Baš kao što to želimo i za naše sinove.
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....