Ljubav. To ti je ono kad ti ja pošaljem sms da sam krenuo doma i pitam treba li nešto uzeti usput, iako znam da svega imamo i previše uz tebe takvu. Kad ti sasvim neočekivano kupim knjigu na nekoj smiješnoj rasprodaji i nikad ne znam hoće li ti se svidjeti pa da ne bacam velike pare uludo jer ti kažeš da ja nikako ne znam s tobom. Kad ti kažem uzmi tamo novce pa si kupi ono o čemu mjesecima pričaš, ne da te više ne slušam, ne jer ti nemaš novaca za to, već zato što to stvarno želiš, zato što ti još uvijek imaš toliko puno želja, za razliku od mene.
I onda...
Kad ti kažem 'ajmo po tu hranu za mačke od tvojih staraca, a znaš kakav sam ne-mačka tip. Kad ti kažem "može" na sve pizdarije koje predložiš, a koje su totalno nebitne za život i za gubljenje vremena na raspravu o njima. Kad idem po karte za koncerte bendova čije ime ne znam ni izgovoriti pa se tamo sramotim pred raznim hipsterima, ali me baš briga, jer ja radim u centru, a tebi je centar izvan ruke i kad ideš u centar, skoro pa da poneseš sendvič i sok, kao da ideš na školski izlet, tako govoriš. Pa ti te karte poklonim jer znam koliko su ti bitni ti koncerti na koje ideš s prijateljicama pa se vratiš doma drugi dan ujutro i s vrata pričaš kako je bilo, iako je nedoba, iako spavam.
Kad pristanem da idemo na plažu po najvećem suncu, a znaš kako gorim ovako plav i blijed, prepun madeža i fobija od sunca. Kad ti kupim cvijeće koje ti nikad nije po volji, ali ne i parfem jer imaš osjetljiv nos pa ne znam više od čega ti je mučno, a od čega ne, pa malo o tome s vremena na vrijeme razglabamo bez veze, jer ti sebi sama kupiš taj jebeni parfem (koji je rijetko kad isti, wtf, kako da pogodim!?).
Kad ne skuham ništa, a ti se vraćaš s puta, da izbjegnem viku i dreku oko ničega (obično fali soli ili nešto što se riješi tako da se doda ili razrijedi ili baci) pa te uzmem za ruku tako umornu i nervoznu i izvedem van na burger ili pizzu. Ili pivo. Ili kolač. Kad te pitam jesi li vadila krv, a ako nisi, kad ćeš, jer imaš nenormalne trigliceride i kolesterol. I svakodnevni stres koji te rastura.
I tada...
Kad ti kupim sladoled, iako znam da ćeš do zla boga nabrajati oko njega, jer ne voliš ove naše sladolede, ali ćeš ga svejedno pojesti. Kad ti skuham kavu ujutro prije no što zalupim vratima i odem na posao, iako znam da će se ohladiti dok ustaneš, jer ja ustajem i izlazim ranije od tebe, a ti tako voliš miris jutarnje kave. Kad peglam svoje košulje pa te pitam treba li tebi nešto ispeglati, iako znam da ti, uglavnom, kupuješ sve ono što se ne pegla, jer mrziš peglanje, a ja sam ga uz tebe zavolio. Kad ti skidam kofer pred put i po njegovoj boji i veličini odbrojavam dane do tvog povratka, a još nisi ni otišla. Kad ti kažem da mi javiš kad točno polijećeš i pustiš sms kad sletiš. Kad dođem doma, a ti šutiš, pa šutim s tobom i ne palim TV, iako je dnevnik. A ti znaš da ja volim TV isto onoliko koliko ga ti mrziš. Pa šutimo, šutimo, šutimo. Sve do jednom, kad se odjednom primakneš, dopustiš mi da te zagrlim i uzdahneš, a ja dobro znam da ti je dosta sviju i svega, pa i mene ovakvog. Dok čekaš nešto veliko.
Ljubav. To ti nikad nije nešto veliko. Znam da znaš.
Uvodni je ovo tekst kojim želimo dobrodošlicu našoj novoj autorici - Sandri Rončević, nekima možda nepoznato ime koje se krije iza vrlo popularnog bloga O slanom i slatkom: o svemu. Sandra Rončević, food blogerica, fotografkinja i tko zna što još ne, možda vam je već zapela za oko svojim receptima i predobrim fotkama (nama, svakako), možda posebnim smislom za humor (i to isto :))... Kako god pratiti je, osim na našem portalu i blogu, možete i na Instagramu te Fejsu :)
Draga Sandra, dobro došla u Živim tim!
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....