Vrata Istoka: Mjesto gdje se sve uzima olako

Da li i vi gledate one sjajne kulinarsko-putopisne TV ekstravagance Anthonyja Bourdaina nazvane “No Reservations”?

U ukupno devet sezona i preko 140 jednosatnih epizoda, koje se prikazuju počev od 2006. godine, ovaj kuvar i putnik obišao je značajan deo planete u potrazi za savršenim obrokom. Iako kulturno uglavnom otvoren, sklon avanturizmu, duhovit i nekonvencionalan (ako već niste, obavezno pogledajte ovogodišnju epizodu posvećenu Hrvatskoj u kojoj su Jadranska obala, kao i primorski specijaliteti i vina predstavljeni u zaista fantastičnom svetlu) s vremena na vreme Bourdain nam isporuči i svoje neobične, “propale” putopise koji obavezno postanu neke od njegovih najgledanijih emisija iako u njima od samog početka ništa ne ide kako treba.

Ili baš - zbog toga.

Notorni primer predstavlja epizoda iz četvrte sezone u kojoj je Bourdain posetio Rumuniju i - ostao razočaran. Zahvaljujući kombinaciji kulturnog šoka kojega kao da nije uspevao ili želeo da se otrese i loših odluka angažovanog vodiča, ekstravagantnog Rusa Zamira, stvari su se potpuno preotele kontroli pa se ovaj pokušaj Bourdainovog upoznavanja s Rumunijom pretvorio u pravi vatromet lošeg planiranja, površnog pristupa te krajnjeg nepoznavanje uslova kao i osnovnog senzibiliteta zemlje u kojoj se našao. I sve to u zamamnom televizijskom reality formatu - dakle, bez (ikakvih) rezervacija.

Poniženje Rumunja

Da stvar bude dodatno ponižavajuća po nacionalno osetljive Rumune, Bourdaina ova balkanska država nije baš ni potpuno odbila. Samo ga je začudila i onako mu se, malo, zgadila. Ništa u njoj nije ostavilo posebno dobar utisak na njega. Pa tako ni hrana. Dok se u samoj emisiji koliko-toliko suzdržavao od preoštrih sudova, u tekstu koji je po emitovanju epizode objavio na sajtu travelchannel.com rumunsku kuhinju otvoreno je nazvao neukusnom i primitivnom.

Sve to razjarilo je popriličan broj patriotski nastrojenih Rumuna onako kako je, na primer, svojevremeno Sacha Baron Cohen, svojim podrugljivim portretom kazahstanskog everymana Borata, na sebe navukao strašni bes mnogih Kazahstanaca. Srbi, koji su u poslednje vreme omiljeni negativci u holivudskom filmu, takođe mogu da kažu reč ili dve o toj vrsti negativnog imidža koji vas prati kuda god da se okrenete. Meksikanci su na istom odavno doktorirali. Setimo se takođe svih problema i nesporazuma koje je Turska trpela, i još uvek trpi, zbog neverovatno upečatljivog i neverovatno rasističkog filma “Ponoćni ekspres” Alana Parkera iz 1978. godine. Sličnih primera, na žalost, ima na pregršt.

Grandiozni stari grad

Kad sam krajem meseca oktobra pošao na svoje kratko putovanje u Temišvar u rumunskom delu Banata, imao sam sve ovo na na umu. Zanimalo me je da vidim da li je generalno mračna slika koja ovu zemlju tako dugo prati, i koju je Bourdain izuzetno uspešno perpetuirao, i dalje prisutna. Ono što sam zatekao razvejalo je mnoge moje sumnje dok je neke druge potvrdilo. Znao sam da Banat, kao ekonomski i kulturno najnapredniji deo ove neobične zemlje, verovatno nije sasvim reprezentativan za ostatak Rumunije. Ali budući da sam stigao tu kako bih učestvovao na prvom izdanju temišvarskog internacionalnog književnog festivala nazvanog “La Vest de Est / La Est de Vest” nadao sam se da ću imati prilike da razgovaram s raznim ljudima i steknem srazmerno širok utisak o ovoj zemlji koja je svima nama iz regiona nekadašnje Jugoslavije, čini mi se, oduvek delovala tako blizu, i ujedno tako daleko.

Rumunska granica je od Beograda udaljena manje od osamdeset kilometara a još sedamdesetak kilometara dalje nalazi se predivni Temišvar, stari grad čija sušta grandioznost ne odražava precizno njegov provincijski položaj. Ova varoš, naime, u kojoj barok i secesija koegzistiraju u izrazito uzbudljivom saglasju, monumentalnošću i elegancijom svojih građevina, trgova, javnih spomenika, parkova, pločnika i perivoja, otklanja svaku sumnju u to gde se zapravo nalazi onaj pravi centar na tri nejednaka dela odavno podeljenog Banata.

Nekad izuzetno jaka, srpska manjina u Temišvaru danas je gotovo neznatna i broji samo 6311 duša ili nešto manje od 2% ukupnog stanovništva grada. Među njima je i Vesna Stepanov, prevoditeljica i novinarka temišvarskog nedeljnog lista na srpskom jeziku “Naša reč”, koju sam upoznao na samom festivalu. Vesna Stepanov je, naime, konsekutivno prevodila moje reči tokom nastupa. Nakon festivalske večeri zamolio sam je da mi izloži svoje mišljenje o tom negativnom imidžu koji je tako karakterističan za Rumuniju. Odakle on i ko je za njega odgovoran, zanimalo me je. Dobio sam odgovor koji me, na žalost, nije previše začudio.

Što sa stereotipima

“Na Zapadu nailazimo na stereotip da su Rumuni lopovi i kriminalci”, rekla mi je Vesna Stepanov. “I to uglavnom zbog Roma koji iz Rumunije odlaze na Zapad kako bi prosili, krali ili živeli od socijalne pomoći. Francuska dva puta godišnje šalje o svom trošku Rome koji žive u predgrađima velikih francuskih gradova nazad u Rumuniju i plaća im tri stotine eura po osobi, međutim oni se većinom vraćaju. Romi su uglavnom krivi za loš imidž Rumunije u inostranstvu, a to najviše pogađa mlade ljude koji studiraju na Zapadu i u odnosu na koje stranci imaju predrasude.”

Pored Roma, čiji je status u Rumuniji izrazito loš, zanimalo me je kakav je stav rumunske države i građana u odnosu na srpsku i druge nacionalne manjine u Rumuniji.

Članak u cijelosti pročitajte u tiskanom izdanju Magazina Jutarnjeg lista