SRBIJA PONUDILA SPAS ČOVJEČANSTVU ‘Tisuće ljudi sele se pod planinu Rtanj. Misle da samo tamo mogu preživjeti smak svijeta!’

Ekipa elektrodistribucije nema razumevanja za diplomatsku misiju Dragana Milenkovića, poznatijeg kao Dragan Šou, koji je planinski oficir za vezu sa vanzemaljcima. Agenti elektrodistribucije nemaju viziju, ne poznaju višu matematiku, nisu pronikli u misteriju svemira, za njih su nepoznata sveta proročanstva. Ne shvataju da su, presekavši struju u kafani “Raj šou”, učinili diverziju prve vrste, ugrozivši opstanak sveta kakvog danas poznajemo.

Misteriozni Dragan

Uz titravu svetlost sveća, Dragan Šou je još misteriozniji, ali njegov svet nije pomračina, već svetlost, jer su misteriozni posetioci stigli juče i prekjuče, u obliku jarke, užarene svetlosti, koja se materijalizuje na tridesetak metara od Draganove kafane, pretvarajući se potom u ljudsko savršenstvo. U prelepe tipove koji lebde nekoliko trenutaka nad kafanom, osvrnu se levo i desno, osmotre okolinu, a potom svrate kod Dragana na rakijicu.

Snažan lavež labradora, šarplaninca i tri pekinezera iz menažderije dobroćudnog šezdesetpetogodišnjeg kafedžije, zvuči istovremeno jezivo i groteskno, remeteći tišinu na mitskoj planini Rtanj, koja je u centru pažnje ove lude planete, daleko otkačenije od Milenkovićevog paralelnog sveta. Šou ne želi da Nedeljnom Jutarnjem otkrije tajnu svojih pregovora s galaktičkim manekenima, ali šalje poruku svakoj uplašenoj duši koja drhti pred ukletim proročanstvom Maja, po kom ćemo se, od ovakvih kakvi smo, pretvoriti u čestice, koje će zauvek lebdeti na univerzumskoj transferzali Mlečnog puta.

- Dvadeset drugog decembra će osvanuti divan dan. Kakav crni smak sveta, zar su ljudi toliko ludi da veruju u te budalaštine - govori spokojnim glasom čovek koji zna vrhunsku tajnu, a kada tako kaže nekadašnji menadžer jugoslovenskih pop-zvezda, koji je razvozio starlete iz beogradskog “Lotus bara” po bivšoj Jugi, a potom se, razočaran u raskalašnost koju je osetio u prvom striptiz baru u samoupravnom socijalizmu, preselio na Rtanj - zaista mu treba verovati.

Ali, ostatak sveta ne misli tako, pa je planina piramidalnog oblika u istočnoj Srbiji postala jedna od tačaka na planeti, koja će, po verovanjima katastrofičara i različitih otkačenih likova, postati bezbedna oaza posle apokalipse koja bi trebalo da usledi 21. decembra.

Etno-selo Balašević

Samo u jednom danu, 500 ljudi iz najrazličitijih delova sveta je tražilo rezervaciju za 21. i 22. decembar u Etno-selu “Balašević”, u podnožju planine. Očekuje se i invazija očajnika na hotel “Milenijum”, nekoliko kilometara dalje, koji panično analiziraju geografske karte, nabadaju prstima po njoj, tražeći tačkicu gde piše Srbija, a potom, pokušavaju da otkriju misteriju svih misterija: zašto baš Rtanj?

Dragan zvani Šou nema nikakvu dilemu, jer je ovde na skijanje i meditaciju dolazio egipatski bog Ra, a uz takva, starovremenska naklapanja, prepričava se i hipoteza da je Rtanj predstavljao praistorijski zimski Šamoni, koji je, osim skijaškog centra za faraonski džet set, predstavljao omiljeno izletište za aristokratiju sa Sirijusa.

Ali, čak i kada bi želeli da budemo ironični prema simpatičnom kafedžiji koji je na svoja nejaka pleća preuzeo teret šatl diplomatije sa vasionskim visokim predstavnicima, šta da kažemo za teze kultnog pisca naučnofantastičnih klasika Artura Klarka, koji je daleko ozbiljnija faca. Tvorac geostacionarnih satelita i pisac “Odiseje”, napisao je kako je Rtanj zapravo “jedro sveta” i da unutar planine postoji nekakav piramidalni objekat, koji su, ko zna kada, ostavili posetioci iz svemira. Valjda su vanzemaljce terali motkama ovdašnji domoroci. Kako god bilo, svakakva čudesa su moguća ispod zagaslog vulkana i grobnice drevnih božanstava, a bogami, priča se i da je Rtanj zapravo planetarna stanica svemirskih brodova, jedna vrsta podzemnog aerodroma, kakav je bio bihaćki, s tim da iz planine ne uzleću “migovi 21” sa petokrakom, nego leteći tanjiri, koji s vremena na vreme završe na sajtu ufologa, ili iznad kafane gospodina Milenkovića. I, gle apsurda - kafedžiju ne progone mali zeleni, nego desperadosi “Elektrodistribucije” s makazama koje seku i žice dalekovoda, što samo po sebi govori da je svetu potreban sudbonosni zaokret.

Članak u cijelosti pročitajte u tiskanom izdanju Nedjeljnog Jutarnjeg