PIŠE VLADIMIR ARSENIJEVIĆ

Meksiko spas vidi u legalizaciji narkotika. Amerikanci ne žele čuti za to. Leševi brutalno likvidiranih Meksikanaca ih ne impresioniraju

Devet unakaženih tela mladih ljudi u prljavim i krvavim ostacima odeće - četiri devojke i pet mladića - visi obešeno s vijadukta nadomak grada Nuevo Laredo u državi Tamaulipas na severoistoku Meksika blizu granice sa SAD-om.

Većini obešenih ruke su vezane iza leđa, dok je pojedinima samolepljiva traka prelepljena preko usta. Na njihovim telima vidljivi su mnogobrojni tragovi torture koja je prethodila groznoj smrti.

Ispred njih fosforescentno svetluca zeleni saobraćajni znak s oznakom 85 - reč je o meksičkom federalnom autoputu Carretera Federal 85 koji, prolazeći kroz gradove kao što su Monterrey, Nuevo León, San Luis Potosi i Pachuca, povezuje severnu granicu SAD-a i meksičku prestonicu Ciudad de Mexico ili, kako ga njegovi stanovnici najčešće zovu, “El D.F.” (Distrito Federal).

Bele strelice za pravac vozače uredno upućuju da nastave pravo ukoliko su kojim slučajem krenuli na obližnji aerodrom ili ka nedalekom rudarskom gradu zlokobnog imena Piedras Negras, tj. da skrenu levo ako su se uputili ka ogromnom, zahuktalom i dobrostojećem Monterreyu. Žuta, nevesela svetlost i utilitarna arhitektura velike moderne saobraćajnice samo pojačavaju osećaj užasa koji ovaj prizor izaziva.

Bombe u centru

Ogromna preteća poruka upućena Zalivskom kartelu (Cartel Gulf) okačena na vijadukt zajedno s telima ubijenih otklanja svaku sumnju da su žrtve članovi ove moćne i široko rasprostranjene kriminalne organizacije. Ubili su ih, iz osvete zbog upada na teritoriju i postavljanja automobilske bombe u centru grada, pripadnici konkurentskog kartela Los Zetas koji je nekad bio oružano krilo i privatna plaćenička vojska Zalivskog kartela. Kad se, međutim, od njega otcepio, nakon hapšenja i ekstradicije u SAD šefa Osiela Cardenasa Guillena, za kratko vreme zaradio je neslavan epitet najnasilnijeg narko-kartela u Meksiku.

Istog tog krvavog petka, četvrtog maja, samo nekoliko sati kasnije i na drugom kraju ovog po meksičkim standardima nevelikog pograničnog grada od oko 400.000 stanovnika na obalama reke Rio Bravo (koja, poznato je valjda svakom ko je odgledao barem neki vestern u životu, deli ovu zemlju od Teksasa i susedne SAD u kojoj se ista ta široka lenja reka naziva Rio Grande) otkriveno je još četrnaest obezglavljenih tela natrpanih u jedno napušteno vozilo, a potom i njihove glave u kutijama za led ostavljenim ispred gradske većnice. Pored leševa još jednom je pronađena ogromna preteća poruka. Ovaj put ona je upućena gradskim vlastima a potpisnik je ozloglašeni multi-milijarder Joaquín Guzmán Loera zvani El Chapo, šef najmoćnijeg meksičkog narko-kartela Sinaloa i najtraženiji čovek na planeti još od ubistva Osame bin Ladena.

U njoj Guzmán, taj neuhvatljivi narko-bos čija je glava ucenjena na 5.5 miliona dolara i čije se bekstvo u korpi za veš iz zatvora maksimalne bezbednosti La Palma od pre deset godina prepričava kao živa, tekuća legenda, upozorava i podseća gradonačelnika Benjamína Galvána ko je pravi gazda u gradu. Potpisuje je dominantno: “Tu padre Joaquín El Chapo Guzmán/ Tvoj otac itd.”.

Dva rata

U sličnoj poruci, samo od 17. aprila, koja je takođe nađena uz četrnaest obezglavljenih i raskomadanih tela natrpanih u plastične kese u napuštenom vozilu na rubu grada, poslednja rečenica još je neobičnija: “Que no se te olvide que soy tu mero padre/ Da ne zaboraviš da sam ja tvoj pravi otac”.

Naravno, i bez svih tih poruka koje Guzmán i drugi počinioci ovih užasnih zločina upućuju onima koje iz ovog ili onog razloga žele da impresioniraju bilo bi svejedno jasno kao dan da je ova najnovija serija bezumnog nasilja, u kom su ponovo na najstrašniji način stradale mnogobrojne, uglavnom mlade žrtve, samo novo poglavlje jednog brutalnog i prilično komplikovanog rata kome se jasno ne vide ni glava ni rep, a bogami mu se ne nazire ni brz ni lak kraj. Njega u stvari čine dva po mnogočemu isprepletana rata: onog za teritoriju koji vode veliki meksički narko-karteli koji uglavnom operišu na severu zemlje i duž granice sa SAD-om, te onog koji isti ti narko-karteli vode protiv meksičke države i njene evidentno nemoćne policije i vojske.

Utoliko, ovo nadmeno Guzmánovo podsećanje vlasti pograničnog grada Nuevo Laredo na sopstveno “očinstvo” ledi krv u žilama. Ono predstavlja otvoren, drzak iskaz organske veze koju korumpirane meksičke vlasti na raznim nivoima imaju s kriminalnim podzemljem a ujedno pokazuje svu bizarnost i svu kompleksnost stanja u kom se savremeni Meksiko zatekao.

Što kaže Google?

Narko-karteli, uostalom, moćniji su od države i to već godinama na različite načine dokazuju. Bogatiji su i superiorno organizovani. Njihove trupe bolje su opremljene i naoružane. Verovatno i obučene. To i nije neobično s obzirom da analitičari procenjuju da ilegalna trgovina drogom ostvaruje godišnje prihode koji se mere u desetinama milijardi dolara. I to u zemlji koja zauzvrat raspolaže istina ogromnom policijskom snagom od pola miliona pripadnika, trećom na svetu nakon Indije i SAD-a, ali istovremeno demotivisanom, loše obučenom i još lošije naoružanom.

A budući da je takođe slabo plaćena - plata policijskog službenika u Meksiku ne prelazi 350 dolara mesečno - prirodno je lako potkupljiva.

Ako se tome pridoda administracija legendarna po korupciji, nije teško zaključiti “ko tu kosi, a ko vodu nosi”. Sve ovo takođe objašnjava i aktivnije učešće vojnih snaga u sukobima s narko-kartelima tokom poslednjih nekoliko godina obeleženih nemilosrdnim ratom koji je s njima poveo trenutni predsednik Meksika, Felipe Calderon.

Stepen korupcije u vojsci je, naime, ipak nešto manji.

Ovaj nezvanični, ali zato ništa manje tragični i smrtonosni rat odneo je u poslednjih šest godina gotovo 50.000 žrtava. Kad to uporedimo s oko 100.000 stradalih za tri godine bosansko-hercegovačkog rata, dobijamo prave razmere strašne tragedije koja poslednjih godina doslovno ubija Meksiko i kojoj se ne nazire ni kraj ni bilo kakvo rešenje.

Stvari toliko loše stoje da će vam, kad počnete da pretražujete reči “Is it safe to...” (Da li je bezbedno...), sâm Google predložiti nastavak “...travel to Mexico” (…putovati u Meksiko). Osim toga, ova divna i okrutna zemlja ove godine spomenuta je i u redovnoj studiji Komande udruženih snaga Sjedinjenih Država (United States Joint Forces Command) koja za potrebe Vojske SAD-a jednom godišnje ukazuje na moguća neprijatna iznenađenja koja je na globalnom planu potencijalno čekaju u neposrednoj budućnosti. Meksiko se tu navodi kao jedna od dve zemlje kojima preti mogući “rapidni kolaps”. Druga je Pakistan, a kao principijelna referenca iz nedavne prošlosti nije izostavljena ni krvava dezintegracija Jugoslavije s početka devedesetih.

Članak u cijelosti pročitajte u tiskanom izdanju Magazina Jutarnjeg lista

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
Linker
22. studeni 2024 06:00