'Veteran sam Domovinskog rata, a uspaljene mi žene u bokserice ubace najmanje 100 eura'

Nikad neću zaboravit svoje prvo striptiz-iskustvo! Bilo je to prije rata u jednoj konobi na Braču, žensko društvo je slavilo Osmi mart. Ja san bija mlad, dvadesetak godin, banija san s prijateljen popit piće i vidija to veselo žensko društvo zgodnih dama iz Splita, uglavnom roba pedesetak godin, možda je koja bila i bokun mlaja, sve zgodne, zrele, dobro stavljene, još i lipo uređene - a nigdi muškoga za njih osim konobara!

Onda san i ja malo popija, i u jednom trenutku skočija na stol i počeja plesat ka lud, više se ne sićam muzike, možda je bilo i “druže Tito, mi ti se kunemo”, haha, nebitno! Ženskama se to puno svidilo, počele su me iz zezancije pipkat, a ja san i onda i sad uvik bija ljubitelj zabave i erotike, pa san skinija najprije majicu, a uskoro i hlače i mudante!

One su vrisnile, zblenile se i oduševile; jedna mi je nudila novac, ne sjećam se više točno koliko je to tadašnjih dinara bilo, ako postignem erekciju.

Koji Sokol-boysi, ja san izmislija striptiz! - veselo se mladenačke epizode prisjeća prvi sugovornik Slobodne Dalmacije , kojega baš ne možemo nazvati striperom-profesionalcem, budući da od toga ne živi, nego od vojne penzije, koju je ostvario u kasnijim godinama kao dragovoljac Domovinskog rata.

’Nisam lip, ali...’

No, ni ozljede koje su ga snašle, pa ni ratne traume u njemu nisu zatrle vedar duh, te se u mirnodopskom razdoblju “raspojasao” - ali samo ako ga pravo društvo u tome motivira...

- Vidite me kakvi sam, nisam-ruku na srce - ni mlad ni lip. Ali zato sam otkačen! A žensko mi je draže više nego išta... Ne mora bit mlada cura, volin ja vidit i šezdesetogodišnjakinje koje drže do sebe. Žena je ka riba: nitko ne pita koliko je stara, nego koliko je očuvana!

Ja ću zaplesat ka striper i skinit se do gola ako me pozove neka od mojih prijateljica, ma ne mora mi ništa platit, ali iznenadili bi se da vidite kako ženske znaju bit galantne. Inače bi vas iznenadilo još nešto: vrlo sam monogaman.

Zezancija da, striptiz da, ali nisam jedan od onih koji naganja ženske okolo. Imam doma svoju najbolju i najlipšu na svitu. Ali vidija san da je život nekad okrutan, nagleda san se puno grubih stvari i zato san zaključija da se uvik i u svakoj prilici triba dobro zezat.

Tijelo je tu samo instrument, uostalom, ja san ponosan na svoje tijelo, redovito treniram, idem u teretanu i plivam, ko bi mi da pet banki, ha? - pita se naš prvi striper-hobist. On je, baš poput ostalih nekoliko sugovornika poslovično obnaženih “u elementu”, ostao poprilično zakopčan kad je istup u medijima posrijedi.

A dok je kod njega razlog tomu, kaže, ipak nekakva zrela dob i status oženjenog muškarca i oca dvojice tinejdžera, kod drugih je osnovni razlog za prikriveno djelovanje - fiskalizacija.

Za part-time job “striper” nema pravnih okvira, a i još uvijek se doživljava stigmatizirano u dijelu javnosti, pa ti erotizirani zabavljači radije ostaju u sjeni... Zato nam je za potrebe ilustracije ovog teksta u fingiranom “striper-elementu” pozirao model iz agencije Safir Model Management iz Splita, student Deni Žure. No, za samu priču se ipak može naći autentične sugovornike.

’Bokse od lateksa’

- Vidiš, ja ti radin ka vozač, a čula si za kamiondžije da su najbolji frajeri, haha! Kad nisan na terenu, onda san u teretani, ne valja kad uzgojiš drob; tako mišinu isprid sebe ima puno moji kolega, njizi nija briga jer su već ženjeni, neki i dvaput. Ja san mlad, a vidija san da se ženskiman sviđan čin san počeja izlazit.

Nije da se hvalin, iman mota i za ples, pa me tako jedna moja bivša cura zamolila da joj zaplešen na rođendanu isprid pet-šest prijateljica u boksama. Skupilo jih se i deset, mene ponilo, ja ih svih ispipa. Poslin mi ova moja napravila scenu, prikinili; i bolje. Da san nju oženija, ne bi mi dala disat. Teško je imat curu, da ne kažen ženu, i plesat po djevojačkima. Možda bi triba nać i ja jednu striptizetu, haha!

Poslin je puka glas, zvale su me sve češće, kažu da san žestok, volu šta iman dlakave prsi, nabavija san i malo bokserica s dezenima, od lateksa, to kupin najviše kad vozin vanka, u Njemačkoj, Italiji.

Dvostruki život? Misliš vozač-striper i to? Štajaznan, nisan ja ništa planira, neman ni tarifu, ali nikad nisan izaša iz stana il kafića bez sto eura minimum. A kad nađen pravu i oženin se, plesat ću samo njoj - đavolski namiguje striper s jakim naglaskom Dalmatinske zagore, stasiti mladić u dvadesetim godinama sa srednjom prometnom školom i formalnom profesijom vozača. No, ima i drukčijih profila...

Direktor salseros

- Ne bi virovali šta je moj prijatelj napravija. Ima oko četri banke, svoju firmu sa desetak zaposlenih, ka ono ozbiljan je čovik, doduše, okorjeli neženja, al bolji od kruva. Čak malo i nesritan u ljubavi, osjećajan. E, to je onaj sa tečajeva salse, tanga, salseros i tangeros, plesa je i brejk-dens i lambadu, ima mota. A nije lip u klasičnom smislu, ćelav je i malo conkulast, al čuja san da je perverzan, haha!

Uglavnom, jednom mi je jedna prija tražila stripera za rođendan, bija je u jednom manjem kafiću na Bačvicama, ali striper je triba doć najprije u stan kod nje na Mejaše. Posla san ovoga moga salserosa, tangerosa i direktora da ih razgali, zamolija san ga za prijateljsku uslugu, da priskoči, zapleše, skine se malo. On je reka:

Nema problema, i otiša. Poslin mi je ova moja pričala da je ženske toliko oduševija da su mu dale svu lovu koju su imale kod sebe! On je na to osta totalno šokiran i vratija in lovu; bile su skupile oko iljadu kuna.

Nije tija ni čut, ma ni mrtav. Onda su ga one u znak zahvalnosti pozvale na cugu u taj kafić na Bačvice, i doša je pa na odlasku kriomice još platija sve šta su popile, nekih iljadu i po kuna.

E, to je striper!