'HVALA TI, BOŽE, NA OVOJ KORONI, OTKAD JE DOŠLA, SPASILI SMO SE!' Reportaža iz splitskog predgrađa čiji žitelji kažu da tek sad normalno žive

Jesi ti vidija šta i ja? Ili nešto drugo?

- Isto.

- Dakle, nema velike gužve od auta.

- Nema.

Ovo je razgovor kolege fotoreportera i mene nakon "proboja" između Splita i Solina mimo policijske kontrole, piše Slobodna Dalmacija. U avanturu smo krenuli tako što su našoj redakciji građani dojavili da se "masovno krše pravila o (ne)napuštanju mjesta boravka tako što su se pojedinci bez dozvole kretanja našli put ulicama Mostine i Dračevac".

Masovne dojave

Da, a može i obrnuto, i to tik uz Karepovac pa na Dujmovaču ili preko Bauhausa na Brda. Takvih - ajmo ih nazvati revnosnima - građana u vremenu ograničenog kretanja i izlazaka iz kuće zbog pandemije, u zadnje vrijeme je sve više i, kako doznajemo, svojim dojavama ne zasipaju samo novinske redakcije nego i stožere civilne zaštite i policiju.

Iako dojave o kršenju naputaka i pravila ovih dana na prvu ruku zvuče kao vrijedan doprinos u borbi svih nas protiv koronavirusa, često na drugu ruku ispadne da neki imaju prevelike oči. Pa ustvari vide nešto poput zeca kako se neometano šeće brisanim prostorom.

Uglavnom, točno je da smo neposredno prije policijske "zasjede" na rotoru Bilice skrenuli desno i malom cesticom se probili do Dračevca odakle smo stigli do raskršće gdje se lijevo ide za Solin, a desno za Mravince. Tu smo napravili malu "čeku" kako bi zaključili prolaze li vozila masovno ili uobičajeno.

Inače, stigli smo bez većih poteškoća, tu i tamo smo se mimoišli s nekim autom. Čini se da cirkuliraju uobičajeno, čak nam se učinilo da je promet i manji nego bi se očekivalo, ali za svaki slučaj smo se vratili natrag istim putem zastajkujući pored svake kuće ispred koje smo vidjeli neku dušu.

- Dobar dan! Mi smo iz "Slobodne", recite nam ima li ovdje ovih dana više prometa nego inače - pitamo čovjeka u trlišu pred garažom.

- Paa, ne bi reka, ovo mi se čini čak i nešto manje nego obično.

- Hvala i doviđenja.

'Narod mora 'odat'

Kvart je, za one koji nikada u njega nisu zašli, prilično dojmljiv. U susjedstvu je Karepovca, a dijele ih drveće i grmlje "dekorirano" raznobojnim plastičnim kesama. Među dvokatnicama i čak trokatnicama bez fasada, od kojih neke imaju i pogled, ali teško je reći da pada na lijep prizor, vijuga uska cesta kojom dva auta istovremeno ne mogu proći, osim ako se jedno ne povuče u nečiju okućnicu.

Pred jednom kućom tri žene piju kavu udaljene jedna od druge po četiri pet metara, dvoje djece trčkara...

- Ima li ovuda više prometa ovih dana?

- Tako. I ne baš. A zašto pitate?

- A, evo, mislili smo da vam je zagušenje zbog ljudi koji zaobilaze kontrole na izlazima iz Splita i Solina - odgovorimo im i predstavimo se.

- Pa šte se vi time bavite? - odvrati nam najstarija među ženama.

- Ima ko će se bavit, neka stave policiju tu da dežura dvajsčetri sata pa neka vata. Ali ja vam kažen da narod mora odat. Ne kažen da triba kršit zakon, ali nemojte dizat paniku di je nema.

- Ovdi i liti kad je gužva na Smokoviku prođe koje auto više, to prođu ljudi šta znaju za ovi put, da bi zaobišli gužvu. I sad van to koji dan nama tako izgleda. Ali da je masovno, nije - dodaje mlađa majka i povlači dijete u kuću valjda od straha da je mi ne špijamo šta su ispred kuće. Skoro pa dan nam je bilo neugodno, piše Slobodna Dalmacija.

Raspitamo se još za izlazak iz njihova labirinta, objasne nam da moramo ispod akvadukta pa na Bauhaus i onda prema Splitu. I točno, prođemo zgradu veleprodaje "Nirs" nedaleko Općinskog suda, uzbrdicom livo pa... Ili možda bolje da ne crtamo točnu putanju jer će nas još netko od revnosnih optužiti da navedimo ljude na krivi put, u doslovnom i prenesenom značenju.

Stižemo Ulicom Mostine, žaleći pritom amotrizere, i eto nas do pred Dioklecijanov akvadukt. Zaustavimo se i gledamo. Prolazi kamion za kamionom, šta gore šta dolje, tu su vozila od Čistoće, cisternica na kojoj piše Ninčevići, tu je Bobis...

Jedan šleper ne može zavrnuti u svom pravcu, mora u suprotnom. E, moj care, da sad mo'š vidit ovu prašinu i jad oko svoga remekdjela, šta bi reko.

Sreća da se iz obližnje kuće čovjek ukazao na teraci pa nas gleda.

- Barba, dobar vam dan! Je li ovuda promet uvik ovakav?

- Ni približno! Ovo je ništa, sad od kad je ovi virus, mi smo se u jednu ruku spasili – odgovara nam.

- Kako to mislite? Zar nije ovde sada malo više vozila?

- Ma kakvi, ovo vam je ništa od kad ljude ne rade. Trebate vi vidit šta je gužva. Ovdi se ne more živit od njih. Eno oni kamion, on sad mora curikat da bi proša. Vidiš ona doli dva velika oka - pokazuje nam čovjek na lukove vijadukta.

- E, sad oni vel'ki šleper ne more proć ispod desnoga šta je njegova strana, nego mora ispod livoga a to je suprotni pravac. I tako je svaki dan. Neki ne more ni tamo ni vamo, a kamenja od gori padaju.

- Kako to mislite da padaju kamenja? S vijadukta?

Koronavirus zakomplicirao život

- E. Dolazili su oni za zaštitu starine gledat akvadukt i mirit, to van je samo pitanje dana kad će se srušit. A držalo je iljadu sedansto godina. A jeste vidili te rupetine na cesti? A od tih šlepera su samo još veće. Samo da ste vidili kad su gonili zemlju za Karepovac. Kad god smo tražili da te rupetine okrpe, oni nan govore da cesta nema uporabnu dozvolu.

- Uglavnom, od kad su ove mjere protiv epidemije, nema više auta ovuda? - uporni smo samo da još jednom točno ponovi šta je rekao.

- Ni govora. Ove mjere su smanjile promet. Samo je meni teško jer jedva sam dobio dozvolu za u vinograd.

- A di vam je vinograd?

- U Muću. Jedva sam dobija tu dozvolu, a onda san jedva dobija za ženu i za sina, ne moren sam ić gori. Iman i sto dvajs kila kumpira za posadit. A dozvola vridi sedan dana, još ću vidit oću li orezat lozu ili ću je pripilat pa neg legne. Ko zna kol'ko će ovo trajat i oće mi davat tu dozvolu nanovo. A ako mi sad tu sedmicu pane kiša, onda moš ić kući i gotovo.

- Kako se vi barba zovete, možemo li vas slikat?

- Nemojte, rađe, nisan van ja za slikavanje - reče nam čovik iz Ulice Mostine i u taj čas mu priđe kćer ili nevista pa upita i njega i nas što trebamo.

Zazove ga imenom koje počinje na M., ali evo, po dogovoru, nećemo napisat. Ali ono što nam je ona ispričala puno je zanimljivije za čut.

- Koronavirus nije nam pojača promet, ali nama ovde je na drugi način zakomplicira život. Sad mi nemamo dozvolu za u Solin pa ne možemo ić u najbližega Tommyja tu doli, jer taj pripada u Solin, nego moramo priko Bauhausa na Brda.

- A jeste znali da gori priko Dračevca možete do Solina?

- Ajme, pa ko bi to iša okolo. Opet nan je lakše vozit livo pa na Brda. A šta ćemo, moramo se strpit dok je ova situacija.

Eto, slažemo se s mladom ženom, a priču o kršenju pravila prepuštamo organima reda baš kako nas je uputila gospođa iz Ulice Dračevac.

Po našem mišljenju, nema potrebe da svoje snage troše po ovom čudnovatom gradskom kvartu čijim stanarima su teška vremena dodatno bremenita. Iako, priznati se mora da se njihovim dotrajalim putevima zbilja može probiti koji hrabri zec. Jer osim ponekog ogorčenog propisnog građanina, lovaca nema.

Bolje rečeno, procjena ovdašnjih stožera da policijske kontrole nisu potrebne, zbilja se čini opravdanom.