Boris Dežulović: Billa jednom jedna Palača

Jebiga, moj Marule, mora se od nečega živit. Znaš koliko košta održavanje ove kuće? A di je još ona druga! - pravdao se Jerolim Papalić prijatelju vodeći društvo raskošnim prizemljem obiteljske palače, piše Boris Dežulović u svojoj kolumni za Slobodnu Dalmaciju.

- Ne može se više živit od epigrama i kancona.

- A di si s knjigama? - osvrtao se oko sebe Marko.

- Odnija Žderić.

- Sve je odnija?! I Hello Kitty? I one smišne tekice na malu dicu?!? - razočaran je bio splitski nadbiskup Bernard Zanne.

- Sve - odgovorio je Papalić. - I on je puka. Kriza je, niko više ne jebe književnost, dobri moj nadbiskupe.

- Kriza, kriza... neće ni Turci još dugo - hrabrio je društvo Jerolim Ćipiko.

- Razbiće ih Maksimilijan, jebaće in mater. Austrija je budućnost.

- Ujmisusovo - brzo se prekrstio splitski nadbiskup.

- Navodno da ćemo do pape dobit titulu “predziđe kršćanstva”. Priča se po Veneciji - dobacio je Frane Natalis.

- Pusti ti papu - odmahnuo je Papalić.

- Jel ti pratiš šta se događa, čitaš li ti ljetopise? Turci su uzeli Balkan, trgovina s Istokom je pukla, to je gotova stvar. Dobro govori Ćipe, triba se orijentirat na Austriju. Zapamtite šta van govorin, Austrija je majka.

- Znan, ali supermarket?! - čudio se Frane.

- Ja san bija za banku, Erste Steiermarkische ili Hypo, ali stari govori da je bolje supermarket. Banaka ima na svakom kantunu, a u cilome gradu nema poštenoga supermarketa. Sad u lito kad navale Turci, biće posla.

- I koliko ti Billa daje? - znatiželjan je bio Marko.

- Pet dukata mjesečno.

- Bogati? - iznenadio se ovaj.

Sve sorit za uvest struju...

- Lipo su uredili, nemoš reć - klimao je glavom Nikola Matulić gledajući po dućanu.

- Ne bi ni Jure bolje.

- Dalmatinac?! - skočio je Papalić. - Nemoj mi spominjat toga hohštaplera. Jel mi viruješ da san mora sve sorit za uvest struju? Pet miseci se gospodin umjetnik jebava s onon gotičkon biforom na katu, a nije mi doli napravija jedan jedini šteker!

- Dobro, nemoj tako, stupove oko frižidera ti je lipo napravija - obilazio je Nikola dućan, pa pokazao na veliku sliku na zidu. - Ovaj biftek je ludilo. Jel to Pinturicchio?

- Nije, nego Nikola Božidarević - ispravio ga je Papalić.

- Najprije nije tija čut, ali kad su mu rekli honorar, napravija je i biftek i pršut. Dobija je duplo više nego za oltar u dubrovačkoj katedrali.

- Bogami biftek ka živ - oblizao se nadbiskup.

- I triba bit živ.

- Ej, vidi ovo - otrčao je onda Nikola do uskusno interpoliranog frižidera.

- Svinjski but po dvaesdevet! A u Superkonzuma četrdeset!

- I to ako dođeš do Superkonzuma - upozorio je Frane.

- Cindrov zet prekjučer iša tamo učinit spizu, pa ga uvatili Turci na Mertojaku.

- Je li - trgnuo se opet Marko - a triba li tin Austrijancima pisac, ono, za kataloge i to?

- Neam pojma, mogu pitat.

- Ma ne, nego iman doma skiciran jedan zgodan ep o Davidu, onako u Vergilijevom stilu, pa san mislija, možda bi in dobro doša - nehajno dobaci Marko. - Moga bi ga preradit, nije problem. Da David, recimo, istranšira vola Golijata, sve po pozicijama, but, plećka, potrbušina, rebra, glava...

Turisti u supermarketu

- Nije loše, ja bi moga uglazbit na lutnji. Da napravimo džinglove - dosjetio se Papalić.

- Ne znan za vas, ali ja san od puste kulture malo ka i ogladnija - javio se na kraju nadbiskup Zanne.

Tako pet stotina godina kasnije, Godine Gospodnje MMXIV, živo raspravlja splitski humanistički krug u prizemlju male Papalićeve palače u staroj gradskoj jezgri, koja je do jučer gostila Profilovu knjižaru - ili, kako se to po novome reče, megastore - a od jučer veliki supermarket austrijskog trgovačkog diva Billa.

Obilazit će znatiželjni turisti raskošno uređeni supermarket, vođeni stručnim vodičem u žutoj pregači sa znakom austrijskog trgovačkog lanca, s vaše desne strane su izvanredni venecijanski kasnogotički lukovi s arhaičnim kapitelima Jurja Dalmatinca, a s vaše lijeve strane izvanredna ponuda programa Zvijezda majoneza na akcijskom sniženju od dvadeset pet posto.

- Pošto blitva? - pitat će onda jedan znatiželjni turist pokazujući prstom prema izlošku.

- Pari mi se da je malo frolala.

- Po deset kuna, iako to u stvari i nije blitva. Blitva je na drugoj strani, tamo gdje piše “voće i povrće” - ljubazno će se nasmiješiti vodič.

- To što vidite zapravo je više klasični lisnati motiv Jurjeva kapitela, razvijen iz radionice mletačkog majstora Bartolomea Bona.

- Svejedno je skupa - više za sebe rogoborit će turist uz odobravanje grupe.

Tako je pet stotina godina kasnije zatvoren glasoviti splitski humanistički krug.

Kriza je, Turci nadiru, a od nečega se, jebiga, mora živjeti, piše Boris Dežulović u svojoj kolumni za Slobodnu Dalmaciju.