Digla se hajka oko paunova u gradu, no oni su zapravo - domaći, na svom terenu... Ne dirajte ih!

Graaaa-graaaaa ori se Spliton, a pernata stvorenja najlipša na svitu raširila su se po kvartovima. Tamo di nisu navikli na paune, ka mi na Gripama, di s nama žive priko četrdeset godin, pripali su se. Viđaju ih na Bolu, Lokvama, a neki avanturisti dobacili su se čak do Sućidra, piše Damir Šarac za Slobodnu Dalmaciju.

Ko ne zna s paunima moga bi gadno proć, on je pravi tičji maneken i fajter: moš ga gledat, divit mu se, moš ga i nahranit, napojit, ali pomazit ga nećeš, ogranfat će te čamprama dok si reka keks! Bižu od njega i maške i pasi, znaju zašto.

Prin četiri godine pop*** su bili i stanari oko tvrđave Gripe iz koje su se pauni i počeli širit, ostavila ih je za sebon jugoslavenska mornarica kad su napuštali tvrđavu. Po cilu noć su se krivili, gratali auta, a najdraža su in crna jer se gledaju i dive sebi ka da su prid zrcalon u zrcalo​, a kad bi ih urtalo znali bi se potuć s vratima ili portapakon.

Graciozno, pomalo odaju i onda štopaju promet po onin uskin ulicama, a kad bi in maška izila jaje nastajala je bučna korota: cila paunska familija oplakivala je danima gubitak nerođenoga paunića kreštanjen iz svega kljuna. Niko nije spava po Gripama dok ga nisu otugovali.

Ali ono šta je najzanimljivije i nama najnejasnije – pauni vole bit na jedno misto, jako su vezani za svoju rodbinu i ne podnose kad ih se primišta. Gripe su in vrh misto. Možda i zato šta su po prirodni znatiželjni, pa se znaju popet na visoko i urama gledat panoramu grada, uvati ih neka malinkonija i ne daju se maknit dok se ne nagledaju. Osin u sebe najviše volu gledat naš predivni Split.

Posebna mužika za njijove uši su ferate, jedanput poslušajte kad uliza željeznica na štaciju, i ona svira u slične note, a cila klapa pauna odma jon uzvrati pozdrav, pa tako jedno po ure grakću.

Kako ćeš ih primistit kad ne vole zatočeništvo? Za jedan par triba imat ijadu kvadratnih metri prostora. Jer koga će in vraga onoliko perje ako ga ne mogu pokazivat okolo! Njijove nastambe, ako niste znali, ne zovu se ćibe ka za druge tice, nego štale!

I sad kad smo ga malo pobliže upoznali dolazi najlipši dil; pored krune na glavi oni rep u milijun boja, i one "oči" po njemu koje služe da zbune neprijateja: kad ga neko uznemiri pa raširi rep od dva metra i pogleda ga s onin pustin falšin očima, predator ne zna di mu je glava a di guzica. Provajte duže gledat u oni mirakul prirode, i vama će se zamantat. Naravski, rep je ješka i za ženskice paunice, a to su one male kafene i nikakve. Kad se ona velika ventula raširi, oko muškadina se zna skupit i po pet, šest ženskih kako bi ga čučale pogledima! Ako nije zadovoljan ponudon, muški sklopi perušinu i gre na drugo misto. A one jadne ostanu dišperane. U Dalmatinskoj zagori igralo se i kolo Paun, baš ovako: momak bi bija u sridi, a cure okolo njega pa bi bira koju će povuć na sebe. Pivali bi: "Ljubi, biraj paune koga tebi drago", živa narodna erotika! A bilo je i velikih škandala, pa i tuča na tin paunovskin izborima za miss sela.

Ol nije isto i u našemu svitu, samo obratno!?

Ka da in ljudi nisu slični. Proizvode tako gadnu buku ka nijedan stvor u prirodi, nema većega gušta nego susidu ogrebat auto i učinit kakvu šćetu, prilaze ulice vanka zebre, a kad se naprlitaju, puvanderišu se ka da su uvatili boga za bradu. I ne podnose ništa oko sebe, ni beštije ni zelenilo. Kad se zajube, šake i noži radu. Sve sataru. E to pauni ne rade. Oni su cili od jubavi i kolura. Samo šta grubo pivaju. Ka da mi nemamo Evroviziju!?

Pauni repon, otkrili su znanstvenici, proizvode ultrazvuk, to je ka njijov mobitel, a koliko je nama tribalo za ih stić...

Početkon ovoga miseca, kad su krenuli u vižite po drugin kvartovima, nastala je frka. Priplašeni ljudi traže da ih se primisti u Zoološki vrt na Marjanu, di je predviđen jedan lipi projekt za domaće beštije. Ali njima po Marjana ne bi bilo dosta, a budući da vole niknit di su obikli, mogli bi se prosvjedno u koloni vratit na Gripe.

Kako sporo odaju, trajalo bi danima, cili grad bi bija u blokadi, a puten bi izgratali sva auta. A još kad bi zapivali... Na čije ćeš dvore pasti, paune moj, jol na livo jol na desno, a svi se nadaju u susidove.

Komunalci su iznili da ne znaju kako ih uopće uvatit i prinit na drugo misto. Nema prakse, nigdi na svitu ih nema ovoliko u gradu i nisu tako inamorani u neki kvart ka šta su Gripe.

Uglavnon, nakon šta je prošla korona (valjda) uvatili smo se naših bidnih sugrađana kojima nije jasno zašto ih toliko mrzimo. A oni su tako lipi. Kontra galeba i vrana izgubili smo bitku iako su oni pravi tičji desperadosi, leteće pantagane i šporkaćuni, a pauni su čista lipota. I bliska familija s našin domaćin kokošan. To je dobro znala i slavna ruska glumica Faina Ravneskaja kad je rekla: Ispod najljepšeg paunova repa najobičnija je pileća guza. Mislila je na ljudski rod.

E tako: pod našin strajon od prirode i njezinih lipota jedna je obična mandrilska gujca.