INTERVJU

POZNATI SPLITSKI REPER OTKRIVA ZAŠTO VIŠE NIJE PRIJATELJ S VOJKOM V 'Kad uđe lova u priču, onda svatko malo više, gleda svoju gu....'

 
Krešo Bengalka
 Sonja Dvornik

Ustane iz kreveta kad se već debelo razdani – petogodišnja kći Meli je u vrtiću, a supruga Tajana na poslu. Tih nekoliko sati, dok oko jedan ne pokupi kćer iz vrtića, početak su glazbom rascjepkanog radnog dana splitskog repera Kreše Kulašina (33), općepoznatog Kreše Bengalke.

Čim s Meli dođe iz vrtića, slijedi kuhanje ručka, istodobno i igra s njome.

– Zabavljamo se i molim Boga da poslijepodne malo zaspe kako bih mogao raditi. A i to bude na slušalice, ne mogu se baš komodat. Ako Meli ne spava, onda ništa od posla, samo igra – o svom će svakodnevnom životnom ritmu prvak tvrdog đira, kako mu tepaju ljubitelji njegovih rima i zvuka, čije bi nastajanje puno dulje trajalo da tamo negdje, oko pet i pol, šest supruga ne dođe s posla i ne "preuzme" Meli, a Krešo se, neopterećen obiteljskim obvezama, nesmetano posvećuje glazbi, piše Slobodna Dalmacija.

Pa na pravoj radnoj temperaturi tada iz njega iscure i "Direktor" i "Otpor", u kojemu mu gostuje majka Jadranka u ulozi pratećeg vokala, i "Stroj" i "Crni dani", "Kvalitet"... sve stvari s novoga albuma "Sve najbolje", koji će biti dostupan na Deezeru od četvrtka, 27. lipnja, a u fizičkoj prodaji dan kasnije u izdanju Menarta.

Sonja Dvornik
Krešo Bengalka

Izlazak trećeg samostalnog studijskog albuma, jedan od najpoznatijih repera ovih prostora iste će večeri proslaviti gostovanjem u Mostaru, a paralelno s albumom objaviti i novi videospot za singl "Umrit ću mlad!". Tek što je prošla godina dana od izlaska njegova prethodnog albuma "Split Zoo", a Krešo već ima 15 novih priča, koliko ih je stalo na "Sve najbolje". Brzo, kaže, radi, voli raditi i voli proizvoditi.

Meki tipovi

– To mi je fetiš. Obično, čim napravin jedan album i čekan njegov izlazak, ja san već iskonstruira sljedeći. Već sad iman gabarite novoga koji će izać dogodine. Nije rap da se ima toliko toga za reći, nego tu obično prolaze ovi brbljaviji šta imaju potrebu govorit, iskazat se i privuć određenu pozornost, a glazbeno su netalentirani za pisanje pisama. Zato je rap meni savršeno lega, jer san po prirodi brbljaviji.

Sonja Dvornik /

Šta? Niste stekli takav dojam kroz intervjue?! Pa moran bit dovoljno ozbiljan da ne bi izgubija tu neku reputaciju. Uvik san bija krut u intervjuima... Ali to je dio nekog mog imidža, moran ostavit dojam tough guya, jer predstavljam taj neki tvrdi zvuk rapa. A u biti nisan takav. Mislin da svi ti, nazovi, tvrdi likovi u sebi imaju neku mekoću. To su neka moja dva lica.

Koje je istinito? Mislin da su oba – smije se Krešo i čini nam se kako je u pravu. Dok glazba nije postala njegova životna i poslovna opcija, radio je svašta – od dizajna i organizacije koncerata do konobarenja, bauštele, postavljanja električnih kabela. Čak tri-četiri godine, sezonski, i u vatrogasnoj postrojbi.

– To mi je bilo najbolje životno iskustvo. Ali bilo je to samo u sezoni. Da bih ostao, morao bih imati završenu vatrogasnu školu i dobru vezu. Bez toga ništa – bez puno će filozofije glazbenik. Priznaje, bilo je faza i kad je poželio otići odavde...

– Ali nikad nisan zna di. Nisan nikada pronaša neku drugu adresu na kojoj bi se moga tako brzo snać, nać bolje misto.

Sonja Dvornik

Nema tu nekih boljih opcija... Da sad iden u Njemačku ili Italiju, opet bi to bilo lošije nego ovde. Ovaj životni tempo i podneblje mi savršeno odgovaraju. Nisan se nikad mica odavde, čak živin u istom stanu od devedesete. Mislin da san se tu smistija i neću se maknit.

Malo nakon što mi se rodila ćer reka san samome sebi: "O.K., samo muzika." Bija san puno raštrkan na tim poslovima, pogotovo tim kreativnim, od muzike do dizajna, i onda je bilo: "Moran se uvatit nečega konkretnog, inače neću imat vrimena za ćer i za obitelj." Karta je pala na muziku. I pari mi se da san dobro izabra...

Živin prosječnim hrvatskim standardom. Neman kredita, neman auto, neman ni nekih prohtjeva... Dobro mi je, zadovoljan sam ovim šta iman, ne tražin puno više, a i da iman, ne znan bi li ja zna s tim baratat. Muziku volin, najbolje mi ide i od nje san zaradija najviše para u životu – iskreno će Splićanin, čiji je rap osvojio publiku i u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Sloveniji, kaže za Slobodnu Dalmaciju.

Zato će 5. srpnja, četvrtu godinu zaredom, na Exit u Novi Sad, 26. srpnja u Bol na Braču ("Grafiti na gradele"), 8. kolovoza u Banju Luku, osam dana kasnije u Sarajevo, 31. kolovoza pred Splićane...

Dobra lova

– Svugdje nastupam. Ovo lito iman sedan nastupa u tri miseca. To mi je O.K. brojka, taman koliko mogu podnit, jer me izmore ta putovanja vikendom. Dok odem u neki drugi, udaljeniji grad Balkana, pa dok se vratin i prišaltan u ovi kućni, obiteljski život...

Ta jedna večer, dok održin koncert, proces je od tri dana. Ali lova je dobra i može se od toga dobro živit. Iman i publiku, uz mene je do kraja, neće me baš prominit ka bičve, nego me više-manje na svakom koncertu, di god san iša zadnjih pet-šest godina, dočekuju isti ljudi. I neki novi. Nisan doživija situaciju da mi je publika u nekom gradu okrenila leđa ili da san doživija prazan prostor – zadovoljan je Krešo.

U početku mu je, ne krije, bilo teško živjeti kućnim, obiteljskim životom. Volio je momački stil življenja, ali je samo prerastao tu fazu. Iako se i danas može zabaviti u momačkoj maniri, ne veseli ga to više kao u mlađim danima, puno mu je draže provoditi vrijeme s kćeri i suprugom. Zrelost će se, veli, ćutjeti i na novom albumu.

– "Otpor" je bio prvi singl kojim najavljujem album. Tu je sve jasno, ne mogu se više vraćati na svoju srednjoškolsku fazu i stanje svijesti. Ne bih htio imati 60 godina i repat dici o travi. Nisan takav lik. "Sve najbolje" je manje-više moja životna priča. Iša san na šemu "Greatest Hits" albuma.

Svaka pisma precizno oslikava neku fazu u mom životu, u pitanju su pisme koje nisan objavija na prijašnjim materijalima, ali san ih nadogradija s novim zvukom. Nema pubertetskog palamuđenja koje san navika radit u prethodnin pismama. Sve je ozbilja, u skladu s godinama...

Opet, ne mogu to skroz izbrijat jer se bavin rapom. Razlika je u zvuku, izoštrija san produkciju i naša neku svoju bazu na koju mogu napravit bolje beatove, bolju muziku. Dosta je refrena na kojima pivan ja ili neko drugi. Gledan se pjevački otvorit mada ne znan baš dobro pivat. Al' učin se...

Pristup je ozbiljniji, tekstovi su više poetski, manje kvartovski, premda ne zaobilazin tu kvartovsku notu. Gostovanja su šturija, ali jača – na ovom albumu imam tri stvari u kojima netko gostuje. Srdela, Žuvi i Saša iz TBF-a čije me gostovanje najviše veselilo jer sam ka dite naprije počeja slušati TBF, a tek onda rap.

To mi je bija znak da radim dobru stvar i da san nešto uspija postić s tim šta radim – veli žanrovski neopterećeni Krešo. Iako je rap njegov način izražavanja, mogao bi se zamisliti na bilo kojem mjestu koje ima veze s glazbom. Splitski festival? Zašto ne?!

– Nemam nikakvih barijera – od alternative do cajke i zabavne muzike, party muzike... samo da sebe vidim u tome. Može li Jelena Karleuša? Može, nemam problem ako je u pitanju tema u kojoj se mogu naći – govori jedan od predvodnika nabujale splitske rap-scene. Zašto je to tako, više je, objašnjava, razloga.

Sonja Dvornik

Poremećeni odnosi

– Prvo, otvorilo se dosta publike, više to nije žanrovska šema, nego se rap miša sa svačim. Kako se otvorilo više publike, stvorila se i koncentracija para. Svi su vidili da mogu nać neku svoju nišu di mogu nešto zaradit, otvorio se i ogroman prostor na YouTubeu i digitalnim servisima, gdje se po streamovima naplaćuju izvođači i di se može zaradit i van koncerata.

To je opcija koja prije uopće nije postojala. Pa ZAMP, pa mo'š štampat majice, svašta nešto... Kapa lova s više strana, pa je sve više ljudi počelo radit nešto svoje – ističe reper dijelom stasao i u Kiši metaka, baš kao i proslavljeni mu, Porinima ovjenčani sugrađanin Vojko Vrućina. Na upit je li se poremetio odnos na relaciji Vrućina – Bengalka kad su se obojica solo afirmirali, odgovara bez zadrške.

– Normalno, kad uđe lova u priču, onda svatko malo više, da budem prost, gleda svoju gu...., a malo manje tuđe. Je, ovo je posa ka i svaki drugi i svak gleda u svon poslu bit šta bolji i šta više zaradit. Sve je to normalno. S Vojkom neman nikakav kontakt. Napravili smo čudo šta smo mogli napraviti...

Sonja Dvornik

On se solo dosta osamostalija, a i ja malo prije njega. Nismo više našli neku zajedničku šemu oko koje bi se mogli vrtit nakon šta je izašla "Pasta Italiana". To nam je bila prekretnica u poslovnom odnosu. Što nas je razdvojilo? Lova ili ego?! I jedno i drugo. Obojica smo u kratkom vremenu previše dobili na važnosti i pokleknuli pred tim izazovom – smije se Krešo. Neke stvari i odnosi, jednostavno, nisu vječni.

– Njegov uspjeh mi je kompliment kao njegovu suradniku na prošlom albumu. Neman šta reći, sve pohvale za to što je napravio. Zaslužio je, prije ili kasnije, solo dobit toliku pozornost, jer je već u Dječacima davao puno više nego drugi članovi.

Na Kiši metaka je, zajedno sa mnom, također davao ogroman doprinos. Neću reći više od mene, ali sigurno na drugačiji način. Njegov uspjeh je nešto što je normalno i moralno. Vratilo mu se zasluženo. Šta će dalje napravit, njegova je stvar. Ima prostora za obojicu – mirno zbori Bengalka za Slobodnu Dalmaciju.

Ponosan na rodbinu iz Bosne

– Otac mi se s 14 godina doselija u Split, a mene dobio u dvadesetoj. Cili život san ovde, pričan na ovome dijalektu tako da, kad god kažem da mi je otac iz Donjeg Vakufa, svi budu malo zbunjeni. Često odlazin tamo, iman tamo babu, strica, strinu, rođake, cili kvart s mojin prezimenom.

Dok ovde, logično, neman nikoga s očeve strane. Nekad negdi nešto ubacin u stihove, ono u stilu "rođaci iz Bosne, najskuplji toster", spominjen i Donji Vakuf... Ali ne patin od tih stvari. Šta ću ja sad nešto spominjat svoj rod, svoje pleme?!

Nije mi to nikad bila opcija. Ali stvarno san ponosan na rodbinu u Bosni, pogotovo na starog, koji je u Splitu od 14. godine. Doša je ka autsajder, a živi tu, prilagodio se, izgradio život i familiju. Svaka mu čast za to.

Utjecaj Ede Maajke

– Preko jednog radijskog voditelja dobio sam, tamo negdi oko 2000., prve tri demo stvari Ede Maajke. Bile su to "Minimalni rizik", "Mahir i Alma" i još neka stvar. Već od tada sam bio Edin fan, a trznilo me malo i što je Bosanac. Edo je, što se tiče rapa, uz TBF najjači izvođač u Hrvatskoj.

Nakon njih Tram 11. Edo, ajmo reć, ima sličnu priču mom ocu. Doša je ka izbjeglica u drugi grad, mora se prilagodit, pokrenija neku svoju bazu... U rapu svi imaju tu neku, malo autsajdersku crtu. Dobro, moj put nije bio takav, ali to je zato šta mi je mater takva, ona je utjecajnija.

Ha, ha... Mater je iz okolice Trilja, u Sinju rođena. Inače solistica u klapi Salona. Jedna dominantna žena. Šta kažu roditelji na moju muziku?! Tek kad san malo počeja zarađivat pare, sve to in je postalo ozbiljno. Do tada nije bilo... I sada, ako neman dva-tri miseca koncert, počnu me gledat u stilu: "Moga si ti i radit nešto." (smijeh)

Volimo kuvat, al' volimo i ne kuvat

– Kuvan dobro... Nekad mi zagori, ka i svakome. Znan svašta. Ne volin kuvat juvu dvi-tri ure, ali volin otić na ribarnicu, pa skuvat riblju. To je 20 minuti, po ure. Volin napravit pizzu doma. I žena mi kuva dobro. Neće ni ona fažol za tri dana, ali zna se i to desit. Dobro smo, volimo kuvat, a volimo i ne kuvat i otići izist nešto vanka kuće. Al' ne na topli sendvič.

Kćer mi ne voli kad doma pivan

– Meli obožava moje pisme, uvik kaže da su dobre. Al' ne voli kad pivan doma. Odma začepi uši. Ne da mi pivat. Omiljena joj je "El Comandante"... Ne bi tija da mi ćer bude ono u stilu: "Eee, ova je ćer Kreše Bengalke." Volija bi da ima svoj život, svoj svit, da joj jednog dana sve to šta radin pari ka najveća glupost. Najgore mi je kad znan neke ljude, koji su ka poznati, pa ljudi dođu njihovoj dici i kažu: "Eee, znaš to ti je sin ili ćer od toga i toga."

Vespa, mediteranska elegancija

– Vespa mi je sve u životu. To je čista mediteranska elegancija. Motor koji najviše paše uz ovaj grad. Nikad nisam volio žešće motore... Prvi put sam doživio najveći osjećaj slobode na vespi – motoru koji puno ne troši, a puno daje. Sigurno ću je vozit do kraja života.

Ovu zimu sam uložio masu love u njezinu restauraciju, a do kraja života sigurno ću napravit još jednu. Vozim model iz 2001. PX 200, to je bila zadnja generacija tvornički proizvedenih vespi od 200 kubika. Vidija san oglas jednog čovika s Kmana, istog trena posudija pare, kupija je i vratija pare nakon po godine. Guran je u spotove, pisme, simbol je neke mladosti.

Svi muškarci koji su je imali ili je imaju znaju što to znači. Kakav je muškarac koji vozi vespu?! Elegantan, zdrav...

Šta da vam kažem a da ne budem prost?! Da ne govorin potentan i te šeme – smije se Krešo, koji je ljubimicu istetovirao na desnoj nadlaktici, član je splitskog Vespa kluba od njegova osnutka, a nedavno je s njome sudjelovao i na okupljanju "Vespa World Days" u Mađarskoj.

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
Linker
23. studeni 2024 01:31